ШАХНЕГДОТЕ

ШАХНЕГДОТЕ



Где су фигуре?



Када се усавршен систем за аутоматско преношење и приказивање шаховских партија појавио у турнирској пракси изазвао је велико интересовање не само шаховске публике, већ и многих других. Један помало збуњени посетилац, не разми-шљајући, упита конструктора Мошића, где одлаже поједене-узете фигуре са великог светлећег семафора? На шта овај изненађен, размисли како да одговори, а да не увтреди радозналца.

Како се на класичним магнетским таблама фигуре одлажу на сталак монтиран непосредно испод табле, то он мирно одговори да се исто тако фигуре слажу испод светлећег шах-семафора, (где су смештени извори за напајање). Посетилац је био задовољан одговором, а Мошић још више јер га није увредио, а није га ни преварио. Стварно, светлеће поједене фигуре се угасе, чиме се смањи потрошња електро-енергије.





Хонорар за демонстратора



По завршетку државног првенства требало је исплатити демонстраторе. Тадашњи секретар ШСЈ, иначе правник, одреди хонорар за омладинце и омладинке који су ручно демонстрирали партије на класичним магнетским таблама. Кад је требало да исплати инж. Мошића, констатује да је и он демонстратор, обзиром да је демонстрирао партије на свом аутоматском систему, те да је и његов хонорар исти као за све остале. На изненађен упитни израз инжењера, уследило је објашњење како су се деца-демонстратори веома трудила током сваког кола и по 5-6 часова, а да је он само укључио систем, а после да је само беспослено седео и посматрао партије; чак се безбрижно шетао обалом Дунава!



Сусрет с космонаутом



Припреме за меч Карпов – Каспаров у јесен 1985. у московској сали 'P.I.Чајковски' приводиле су се крају и освануо је дан отварања великог меча. Андро Мошић је са колегама из Ниша Зораном Николићем и Раданом Крстићем поставио велики шаховски семафор за прика-зивање партија у пространи фоаје, у чему су им помагали мајстори и десетина придодатих војника-рвача.

Акредитације за вредне сараднике су касниле, а без њих се поред строгих службеника обезбеђења нијуе могло у салу. Инжињер Мошић је безуспешно објашњавао да су у здању већ данима радећи на припреми најзначајнијег друшвеног догађаја сезоне. Високи гости, узванице, публика, извештачи, Виртуози Маскви...сви су пролазили, а три инжењера су разочарано стајали пред улазом.

Кад се појавио председник Совјетске шаховске федерације космонаут-пуковник В. Севастјанов схватио је проблем. Погледао је у обезбеђење и енергично им се обратио:

- Пущать югославске електронщике, они наши сотрудници и гости. Затим је позвао тројицу изненађених електронаца из нишке фабрике да заједно уђу:

-Пожалуиста, многоуважаение друзья!



Под полицијском пратњом



Прослављајући 100 година од првог меча за првенство свет Зукерторт – Штајниц, у Суботици је FIDE организо-вала меч између светске првакиње Маје Чибурданидзе и првака Југославије Петра Поповића. Из Ниша су камионе-том путовали ижењери Мошић и Николић са системом за демонстрирање МАРС. Између Малог Београда и Суботице заустави их саобраћајна полиција, упитавши да ли су из ЕИ-Ниш и да ли возе неку специјалну опрему? Збуњени, објаснили су да треба да на време обаве припреме за предстојећи шаховски спектакл, одговорили су им, да они управо имају задатак да их сачекају и под пратњом безбедно спроведу у Градску већницу. Неочекивана добродошлица! Кад год би путовао у Суботицу, Мошић се сетио полицијске пратње.



Руски рулет



Крајем лета 1988.године се у хотелу 'Метропол' у Порторожу, где је позната коцкарница, одигравао екипни турнир регија под називом Алпе – Адриа. Учествовале су екипе из, Немачке, Италије, Мађарске, Аустрије:: Корушка, Баварска, Венеција Фријулија, Алто Адиђе, Ђоер, те Словенија и Хрватска. Генерални спонзор је била ТВ Копер, а техничка организација Шаховска звеза Словеније. Организација, услови за игру и гостопримство били су на врло високом нивоу.

У знак пажње директор касина позове шахисте да им покаже сале за коцкање као туристичку атракцију, уз молбу да држављани Југославије не искушавају срећу. Похвалио им се да имају разне игре – шмен-де-фер, бакара, леворуке џекове, покер столове, рулете и друге коцкарске реквизите.

Сви су гости пажљиво слушали, али инжењер Moшић није имао ни мало афинитета према коцкарским дисциплинама. Тад бржим језиком но памећу упита директора, да ли случајно имају и руски рулет? Очито не очекујући никакву неозбиљност од једног озбиљног госта, упита свог помоћника да ли у коцкарници имају руски рулет? Одговорио је да немају, али да ће и тај свакако набавити, јер коцкарницка европског нивоа мора да буде потпуно опремљена. Заинтересовали су се о основним правилима, а када је Мошић схватио да је у дубоком офсајду, покушао се извући да ни сам не зна правила, али да отприлике један добија - пет губе...'

И они који се не сећају америчког култног филма Ловац на јелене о руским емигрантима металурзима из вијетнамског рата и погибије Ника у Сајгону захваћеном хаосом расула, знају за игру револвером руски рулет.





На крају Олимпијаде



На крају Шаховске Олимпијаде одржане у Јеревану 1996, на којој сам учествовао као одговорни сарадник на сегменту аутоматског приказивања шаховских партија, тамнопути члан воћства Јужне Африке обрати се присутним Јерменима питањем, где су објављени коначни резултати и пласман. Занимало га је да која је најуспе-шнија репрезентација Африке? Они га услед недовољног познавања дијалекта или дикције, нису разумели. Ту присутан Мошић се понудио да помогне предложивши да погоди одакле је, јер очигледно није личио на симпатичне домаћине Јермене. Уследио је непогреши одговор:

- You? From Yugoslavia!

На питање, како је са сигурношћу погодио, објасио је:

- Only Yugoslavs talks with us so friendly.

Тај одговор је схваћен као највећи комплимент, упућен не толико њему лично, већ YU-Србима. Јужна Африка је била најбоља – на 62. месту завршне табеле.



НАТО прекида првенство



Преостала су само четири кола до краја државног првенства, када су се у пет до осам часова 24. марта 1999. године огласиле сирене над Београдом. Запрепашћени посетиоци су јурнули ка излазу, а убрзо су их следили и учесници, судије и новинари. Инжењер Мошић је уочио да су у току још две партије, Велимировић – Илинчић и Марковић – Драшко. Ракете су пролетале испред огромних стаклених прозора репрезентативног хотела и настављале свој подмукли разоран лет ка Батајници, одакле су одјеки-вале снажне детонације. Почело је једанаест недеља злочиначког НАТО пакла над Србијом.

Потсетивши се гудачког квартета који мирно свира на палуби тонећег Титаника, Мошић одлучи да остане миран у друштву задубљених велемајстора и да подели заједничку судбину. Тог дана га је на рођенданској вечери чекала супруга Лепа са својом сестром, чији је супруг један од водећих дописних шахиста вм Б. Вукчевић. Нису много закаснили. Рођенданско славље је пореметило агесивно, подло НАТО бомбардовање. Од тада се у оштећеној Југославији није одржао нити један шаховски турнир



Блиски познаници



У ноћи 8. маја преко Радио Панчева је објављено да је извршен напад на Кинеску амбасаду и хотел Југославију, где су остали реквизити шаховског првенства, међу којима и велика светлећа шах-табла система МАРС. Чувши за неочекивани напад Мошић је у склоништу пребледео. Одлучио је чим сване и престане узбуна да са супругом Лепом и пашом вм Бором Вукчевићем оде да види шта се десило са уређајем. Објаснивши обезбеђењу ко су и шта су, стигли су пред срушени хотел, где су облићевци вредно износили реквизите из касина. Мошић се сав усплахирен обрати присутнима, молбом да му неко помогне само да демонтира велики уређај како би га изнео из рушевине. Нико му ништа не одговори, само погледаше у човека младалачког изгледа са тамним наочарима.

Овај гестом да знак полицијском испектору да инжењера пропусти на сопствени ризик у зграду, чији су стропови и нсталације висиле у полумраку. Подови су били пуни срче, малтера и другог грађевинског материјала. Вративши се из порушеног објекта, Мошић понови молбу упућену човеку са наочарима, на шта му овај одговори да фудбалери радо играју шах, али да су сада сви веома заузети. Понуди да ће их почастити, на шта му човек лежерно са жаљењем одговори да, изврнувши џепове, би то било лепо, јер су викендом сви тотално шворц,. На то су се сви присутни дискретно насмејали. Опрема је у рекордном времену изнета, захваљујући солидарности људи који су спашавали што се спасти могло.

Сутрадан се у граду шушкало да су Аркан и Андро блиски пријатељи.